Nemačka: Kakva migracija je potrebna privredi

Problem je odavno poznat i tema je javnih diskusija: nedostatak radne snage. U Nemačkoj je 2023. bilo je oko 570.000 neupražnjenih radnih mesta. Posebno je veliki nedostatak u visokokvalifikovanom sektoru. Ministar rada Hubertus Hajl strahuje da bi do 2035. Nemačkoj moglo da nedostaje i dosedam miliona radnika svih kvalifikacija.

Migranti već dugo pomažu Nemačkoj da održi ekonomski balans, a u budućnosti bi mogli bi da daju još važniji doprinos, piše Dojčlandfunku tekstu iz kojeg prenosimo najvažnije delove.

U Nemačkoj radi 11,5 miliona ljudi sa migracionim poreklom, od kojih skoro polovina ima i nemački pasoš. Osim toga, pola miliona ljudi migrantskog porekla je na školovanju.

Podaci saveznog zavoda za zapošljavanje pokazuju da u građevinarstvu i oblasti higijene i održavanje čistoće oko 30 odsto zaposlenih imaju strani pasoš. U mnogim akademskim profesijama udeo stranih radnika je već veoma visok: na primer, oko 14 odsto lekara nema nemačko državljanstvo.

Isplati se školovati migrante

„Potrebna nam je migracija", kaže stručnjak za tržište rada Herbert Briker sa Instituta za tržište rada i profesionalna istraživanja. On smatra da čak i dolazak ljudi sa niskim kvalifikacijama može biti ekonomski isplativ. Pojedinačno, takvi mirgranti su neto primaoci državnih davanja, jer, na primer, ne zarađuju dovoljnu penziju i u starosti zavise od socijalnih davanja. Ipak, njihov rad je važan za uspeh nemačkih firmi.

Ovo takođe pokazuje koliko je složena ukupna ekonomska procena migracije.

Na primer, studije pokazuju da se povećava izvoz u zemlje porekla migranata. I transfer znanja i inovacije takođe idu ruku pod ruku sa migracijom: prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta, 13 odsto svih patenata u Nemačkoj su prijavili pronalazači stranih korena. U informaciono-komunikacionim tehnologijama to je čak na 23 odsto.

U proseku, migranti u Nemačkoj takođe pojedinačno u socijalne sisteme uplaćuju više nego što dobijaju. To je rezultat studije Centra za evropska ekonomska istraživanja iz 2014. Studija Nemačkog ekonomskog instituta iz 2022. takođe je došla do zaključka da su migracije dale veliki doprinos ekonomskom uspehu Nemačke poslednjih godina.

Ako migracija treba da pomogne, onda bi bilo od pomoći i da se regrutuju ljudi sa odgovarajućim kvalifikacijama. Međutim, kako procenjuju ekonomisti, to će verovatno biti teško, jer je velika međunarodna konkurencija za dobro obrazovane ljude. Autori stoga preporučuju stručnu obuku ljudi ovde u Nemačkoj. To su investicije koje se isplate.

Nemačka ustvari nema izbora

Stručnjak za penzije Bernd Rafelhušen sa Univerziteta u Frajburgu je uveren da će imigracija samo kratkoročno rasteretiti socijalno osiguranje. Dugoročno, to stvara nove probleme.

Naučne studije pokazuju da migranti u proseku zarađuju manje od Nemaca i da imaju veći rizik da budu privremeno nezaposleni. Kao rezultat toga, u proseku imaju manje penzije.

Osnovna ideja nemačke države blagostanja je podrška socijalno ugroženima, kaže Bernd Rafelhušen. Ali: „Ako imam državu blagostanja, kao u Nemačkoj, koju ni Nemci više ne mogu da finansiraju, onda je veoma glupo dovoditi ljude ispodprosečnih kvalifikacija, jer u ukupnom bilansu njih subencionišu oni sa natprosečnim kvalifikacijama i većim platama. Iz čisto ekonomske perspektive dolazak ljudi sa niskim kvalifikacijama je ekonomski gubitak, čak i ako celog života rade u Nemačkoj.

Glavni problem Rafelhušen ne vidi u migraciji, već u prevelikim beneficijama za osobe sa niskim primanjima i nezaposlene. A pošto su migranti u proseku manje kvalifikovani, oni pogoršavaju ovaj problem. Sve u svemu, ekonomski bilans migracije je stoga negativan, kako su on i još dvojica ekonomista analizirali u jednoj studiji.

Rafelhušen pritom jasno stavlja do znanja da ova studija ne zagovara manje migracije. On je za ZDF rekao da Nemačka nema izbora. „Poslednjih 40 godina nismo imali onoliko dece koliko nam je potrebno. Zato mi nemamo nikakvu drugu opciju."

Dovoditi mlade stručnjake

Stoga se zalaže za dovođenje u zemlju mladih ljudi i fokusiranje one sa najmanje prosečnim kvalifikacijama. On takođe poziva na ciljano upravljanje migracijama na osnovu stručnih kvalifikacija.

Nemačka tu nije u dobroj situaciji jer, trenutno je obrazovni nivo migranata koji dolaze - ispod proseka. Prema studiji OECD-a, više od 35 odsto imigranata u 2020. bilo je niskokvalifikovano. Nemačka je bila nešto iznad proseka EU. Udeo visokokvalifikovanih ljudi bio je manji od 30 procenata i samim tim ispod proseka EU.

Visokokvalifikovani ljudi često radije migriraju u druge zemlje. Da bi migracija više pomogla Nemačkoj, ona mora postati privlačnija za kvalifikovane radnike, zaključuje se u tekstu Dojčlandfunka.

dr,dlf