Jevrejski život cveta u Hitlerovoj „prestonici pokreta“

Ulice minhenske gradske četvrti Maksvorštat podsećaju na mračnu nemačku prošlost. Tokom 1930-ih godina, nacisti su marširali ulicom Briner do trga Kenigsplac, pored takozvane „Smeđe kuće“ (Braunes Haus) u kojoj je bilo sedište Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) Adolfa Hitlera.

Minhen je nekada bio „glavni grad pokreta“. U njemu se Hitler uzdigao sa svojim nacistima do 1933. godine. Do kraja nacističke Nemačke taj grad je ostao veoma važan za Hitlerovu stranku. I danas se u minhenskoj arhitekturi može prepoznati mračna istorija bavarske prestonice. A na mestu nekadašnje „Smeđe kuće“ već više od osam godina se nalazi Dokumentacioni centar o nacizmu.

„Zaista ekstremno“

U tom delu grada biće novo sedište Konferencije evropskih rabina (CER). „Istorijski gledano, Minhen je zaista ekstreman“, kaže za DW predsednik Konferencije, rabin Pinkas Goldšmit. „Ovde je počelo uništavanje judaizma u Evropi. Ovde je planirana Kristalna noć, noć pogroma“.

Ali sada se istorijski krug zatvara. „Konferencija evropskih rabina, koja od 1956. godine podržava obnovu jevrejskih zajednica nakon Holokausta, dolazi u ovu zemlju. A u Minhenu, u Bavarskoj, u Nemačkoj, vidimo da su jevrejske zajednice obnovljene i da cvetaju“, kaže Goldšmit.

Od svog osnivanja 1956. godine, Konferencija rabina imala je sedište u Londonu. „Centar Evrope se pomerio“, kaže Goldšmit. Danas Evropu predvode dve najveće zemlje, Francuska i Nemačka. „Nemačka je zemlja u Evropi u kojoj raste jevrejska zajednica. A bavarska vlada nas je ohrabrila i pozvala da dođemo u Minhen.“

Odluka da se dođe u Minhen ima svoju priču koja je počela krajem maja 2022. godine. U to vreme, oko 500 rabina iz više od 40 zemalja došlo je na prvu generalnu skupštinu u Minhenu. Premijer Bavarske Markus Zeder, s jevrejskom kapom na glavi, došao je na sastanak rabina u hotelu koji je čuvala policija. Bio je nesiguran i dirnut – ali i zahvalan i radostan zbog tog sastanka na kojem se okupio najveći broj rabina u Nemačkoj nakon Holokausta.

Zeder je te večeri ostao do kasno. Izričito je pozvao goste da ubuduće sve svoje skupove održavaju u Minhenu. Do tada su se ti skupovi održavali na svake dve do tri godine u raznim evropskim gradovima. „Svako ko ugrožava život i slobodu Jevreja mora da očekuje naš odlučan otpor – nulta tolerancija prema netoleranciji“, nekoliko puta je otada ponovio taj demohrišćanski političar. Ideja o premeštanju sedišta u bavarsku prestonicu već neko vreme je kružila među pojedinim rabinima. Usledilo je nekoliko razgovora – a sada se Konferencija rabina seli iz Londona u Minhen. Rabin Goldšmit kaže da u Minhenu oseća otvorenost i naklonost prema jevrejskom životu.

Odluka o preseljenju u Minhen dolazi u trenutku kada jevrejski život u Nemačkoj postaje sve prisutniji u javnosti i vidno raznovrsniji, uprkos mnogim antisemitskim incidentima. U međuvremenu se u Nemačkoj školuju liberalni, konzervativni i ortodoksni rabini koji služe u mnogim evropskim zemljama. U nekoliko gradova postoje spektakularni građevinski projekti.

-pročitajte još: „Nije normalno“ da policija mora da čuva sinagoge u Evropi

Prisustvo jevrejskog života

U Berlinu je krajem juna otvoren i „Jevrejski kampus“ zajednice Habad. Sedmospratna moderna zgrada koštala je 40 miliona evra. U Frankfurtu na Majni, nedaleko od sajma, gradi se „Jevrejska akademija“. Ona bi trebalo da bude otvorena početkom 2025. godine. A u Kelnu na Rajni, u kojem je obeležen jubilej „1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“, čeka se završetak Jevrejskog muzeja u starom gradu. Postoji i niz drugih građevinskih projekata, kao što je obnova sinagoge Fraenkelufer u berlinskoj četvrti Krojcberg, koja je u velikoj meri uništena tokom rata.

Evropska konferencija rabina s planiranim „Centrom za jevrejski život“ imaće uticaj širom Evrope. „Želimo da postanemo sastavni deo minhenskog pejzaža“, kaže rabin Goldšmit. Minhen će postati „jedan od evropskih centara za jevrejski život“. Generalni direktor konferencije, Gadi Gronih, već neko vreme živi u Minhenu.

Jedan od fokusa tog centra biće obrazovne ponude za supruge rabina. CER je već u septembru 2022. godine pokrenuo program koji se posebno fokusira na žene rabina i njihov doprinos zajednicama i ima za cilj da ih kvalifikuje za upravu i komunikaciju. Takođe se razmišlja i o platama, jer žene do sada često nisu bile plaćene za svoj rad.

Pamflet i antisemitizam

Međutim, zvanično otvaranje sedišta Konferencije evropskih rabina 8. oktobra, na kojem se očekuje dolazak rabina iz raznih delova Evrope, dolazi u jeku predizborne kampanje u Bavarskoj, u vreme oštrih političkih kontroverzi. Otkako se saznalo za pamflet koji je nastao pre 35 godina, koji je ocenjen kao šovinistički i antisemitski, a koji je povezan s današnjim bavarskim ministrom privrede Hubertom Ajvangerom, traje rasprava o njegovoj iskrenosti. Jevrejska zajednica u Nemačkoj oštro je kritikovala Ajvangerov odnos prema njegovoj prošlosti.

Ipak, datum otvaranja glavnog sedišta CER-a se izgleda neće menjati. A jedna stvar sada privlači pažnju: nedeljama je bilo najavljivano da će zvanični gost na konferenciji za novinare i na svečanom otvaranju biti šef kabineta premijera Bavarske Florijan Herman (CSU). Ali, izgleda da će doći i bavarski ministar kulture Mihael Pjacolo, kolega Huberta Ajvangera iz stranke „Slobodni birači“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.